Академик Душан Теодоровић (на фотографији) упоредио је Александра Обрадовића са Сноуденом и Асанжом, најпознатијим светским узбуњивачима. Рекао је да се грађани чиста и честита срца нису окупили пред Централним затвором у Београду, Александар Обрадовић не био био враћен у кућни притвор, него би још чамио у Централном затвору. Зато академик мисли да такви грађани, дакле с честитим и чистим срцима, могу да учине много тога на промени лоше стварности.

Али зашто нема тих грађана у већем броју? Зашто није било радника Крушика на Градском тргу након што им се завршила прва смена? Борко Стефановић, потпредседник Странке слободе и правде позвао је грађане да не гледају из прикрајка, да не буду по страни. Он је Александра Обрадовића назвао лепим и поносним лицем Србије. Радницима Крушика је поручио да се не плаше за своја радна места, јер ће и после "овога" радити у Крушику, само што их нико неће красти.

И Борку Стефановићу и академику Теодоровићу је било јасно да је бројем људи исказана подршка Александру Обрадовићу - разочаравајућа. Зашто је то тако врло је комплексно питање. Академик Теодоровић је чак препоручио грађанима Ваљева да прочитају једну песму чији наслов је "Први су дошли" и да ће наставити да воли наш град. 

Да је на Градски трг дошао само део од оних који су по друштвеним мрежама ламентирали, били гневни и бесни због лоповлука, корупције и пљачке нашег Крушика, призор би био сасвим другчији.

Ми само указујемо на карактер друштвеног тренутка. Чак се и овакав повод показао  недовољним да помери (из било чега) грађане. (Вук Драшковић, када је својевремено говорио по трговима, могао је само да махне руком и да пре собом има 5 000 оних који хоће да га чују.)

Александар Обрадовић је престао да ћути. Даје изјаве, интервјуе за агенције и недељнике у Србији. Верује да власт, тужилаштво, Крушик не могу демантовати његове наводе да је корупције, повлашћених пословних партнера и уговора на штету Крушика било. Показало се да се на велики хук  грађана и јавности који би државно тужилаштво усмерио не на њега, него на оне које је он назначио као кривце - не може ослонити.

Тако да му за сада остаје да се узда у властито уверење да је у праву и у вештину и знање свог адвоката.  

М. Стојкановић

.