Тешко је у ово време себе навести на размишљање да је неко коме се за то пружа прилика спреман да злоупотреби положај и да себи прибави неку корист. Као што с друге стране смета и та ситничава сумњичавост унапред.О чему се ових дана пише и говори.

Немамо срећом моћ одлучивања, нисмо ни близу никаквих привилегија, власт нас је оштетила кад год јој се указала прилика, не примамо помоћ. Само бисмо, као припадник тихе већине,, волели да се уздигнемо до обавезног, поштеног односа у одлучивању и макар минималне мере поверења. 

Ових дана ко год има наводно познату биографију (за већину који се представе никад чули) позива са радио станица и ТВ канала да останемо код куће. Лекари, такође, исто то траже од нас, понеки од њих употребе јаке изразе као што су "имају ли ти људи грам мозга", за оне који су се током протеклог сунчаног викенда нашли на шеталиштима и у парковима, додуше у Београду.

Ми смо данас нешто после поднева послом прошли централним улицама Ваљева. Било је људи у граду, није да није. Али сви су дословно носили маске на лицу. У редовима пред "Шакића" апотеком у Синђелићевој улици,, "Вегином" апотеком у Улици Вука Караџића, Војвођанском банком у истој улици, парфимеријом на углу Карађорђеве и Вука Караџића, људи су стајали на прописаној удаљености. Маски је било једино у апотеци преко пута Основног суда у Карађорђевој улици. Продавали су по две маске, 93 динара по комаду и није било гужве.

Људи поштују ограничење кретања поссле 17 или 15 сати, старији од 65 година у насељу у коме живим не излазе из станова. Ако све те мере дисциплине нису довољне, ми смо онда по свему судећи у озбиљнијем проблему него што смо мислили. И да ли нас ригорозније мере очекују данас после 18 сати?

У свему томе бити ситно грамзив, малициозно ситничав, тражити у свему поводе за разјареност-бесмислено је.

МијоСтојкановић

.