"Мама, ко је ова девојчица? Види колико медаља носи око врата?"

Моју замишљеност, проузроковану немим претресањем обавеза за тај дан, прекинуо је знатижељни зелени поглед мог омиљеног седмогодишњака.

Пођох да му укажем на зелено светло на семафору и на чињеницу да ћемо сасвим сигурно закаснити на преглед код зубара уколико не пожуримо - али се готово исте секунде тргох. "Ово је једно од оних питања за које сатови не постоје", такође немо укорих себе.

Приђосмо ближе билборду чији садржај је толико заинтригирао мог радозналог дечака и дозволих му да прочита све написано испод фотографије насмејане девојчице: име, презиме, број година и ,коначно, све њене највеће успехе до сада.

У вртлогу погрешног система вредности и непрекидне јурњаве са казаљкама сата - не проводимо календаре само ми одрасли - већ и наша деца.

Амбијент ријалити учесника угнездио се у већину медијског простора. Агресивне домаће серије у дневним терминима, цртани филмови са негативним узорима понашања грубост и некултура у јавности . свакодневица је и нашим малишанима.

Кључно питање само испливава: КО СУ УЗОРИ НАШОЈ ДЕЦИ?

Можемо одговорност за лоше узоре пребацити на одговорност друштву, политичком систему, медијима, времену у коме живимо.  А можемо и другачије: да покушамо да се сви укључимо у додавање боја овом сивилу. Да извлачимо успешне младе људе у ПРВИ ПЛАН. А њих срећом има много. Прваци у рецитовању, бициклизму, пливању. Освајачи престижних медаља на такмичењима из математике, биологије, физике, хемије, српског језика. Изузетно надарени и вредни млади композитори, музичари, песници. Истовремено васпитани, успешни, добри другови. Они који су по годинама деца, а по успесима које постижу и пркосе сивилу - громаде од људи. Који су рођени и живе тако близу нас, а ми смо из нехата, равнодушности или преоптерећености, допустили да се о њима тако мало зна, говори и пише. А они могу, требало би и морало би, да буду наша шанса за будућност. Ако не они такви, ко онда? Ко  је алтернатива младима и најбољима?

Хајде да сви помогнемо у настојању да кроз овакве младе људе вратимо систем вредности у исправне оквире. И што је још важније - постарајмо се да ОНИ БУДУ УЗОР НАШОЈ ДЕЦИ.

"Мама и ја бих волео да будем добар ђак као ова девојчица. Потрудићу се...И да једног дана и ја имам медаље око врата!"

"Ти си једна од моје две најсјајније медаље, знаш ли малени?"

И да, загрлио ме је истог момента јер, како је рекао, медаље најлепше сијају када око врата стоје.

Тог дана смо закаснили неколико минута код зубара. И није пропао свет.

Али сам сасвим сигурна да смо направили важан корак ка неким бољим, људскијим и трајним вредностима.

Бојана Перић,

менаџер за одбносе са јавношћу компаније "Еуропром

.