У Ваљеву је јуче сахрањен двадесетпетогодишњи  Д Д. кога је у ноћи између суботе и недеље, у кафићу "Зипа", хладнокрвно убио двадесетдвогодишњи С. Н. Један млади живот је угашен, убица ће засигурно добити вишегодишњу затворску казну. Ваљда ће за то време успети да схвати дубину страшног греха који је починио, да се покаје и да окајава свој грех.

Ми не знамо за какве трагедије данас у Израелу проглашавају дан жалости, само смо указали да у првим годинама постојања те земље нису прихватали да једни убијају друге. Даном жалости држава је исказала став и послала поруку. Тај догађај је описала Голда Меир, премијерка Израела од 1969. до 1974. године у аутобиографској књизи "Мој Израел".

Наравно да је и једно убиство превише.  Посебно је трагично када млади људи убијају једни друге. Држава не може за сваки угашени живот да проглашава дан жалости. Али се некако несрећно поклопило јуче, у дану када је сахрањен млади Д. Д. да Савет за безбедност Ваљева после седнице изда саопштење где се каже да је безбедносна ситуација у Ваљеву добра, па су предложене мере да буде још боља. И упућена је подршка службама безбедности Србије, да изведу до краја истрагу о угроженој безбедности премијера Србије.

Хвала богу да нам нико не прети тровањем водовода или подметањем експлозивних средстава на јавним местима, као што ту несрећу имају градови у  неким западним земљама, али када један живот буде одузет, када СУП саопшти да је половином месеца у једном другом кафићи с леђа ножем избоден други младић, који је срећом преживео, онда у ваздуху има нешто небезбедно и опасно. О свему томе треба да говоре, да упозоравају, да завапе и политичари и свештеници и професори. А родитељи да размисле да ли своју децу упућују ка добру или код њих подстичу агресивност и насиље.

Јер како је написао Ернест Хемингвеј: Када чујеш да звоно звони не питај за ким звони. Звони за тобом, за мном за свима нама. Јер, губитак једног човека, губитак је за све нас". 

Мијо Стојкановић

.