У дане викенда Ваљево пружа посебно ружну слику. По улицама се вуку најлонске кесе, стари папири, бачене маске за лице. А град би недељом, као и људи, требало да буде чист и помало свечан.

ЈКП "Видрак" недељом не одвози смеће и не чисти град. Ми тада показујемо сав свој нехат. Контејнери се за тили час препуне и преливају, смећа је око њих колико хоћете. То смеће потом разноси ветар, развлаче пси и мачке. 

Ова фотографија настала је у недељу иза поднева, по лепом дану. Око великог Храма Васкрсења Господњег и посебно око мале цркве посвећене Светом Нектарију Егинском било је право мало море папира и кеса. Ветар је нанео папир и пластичне кесе на живу окраду око мале цркве. Али пре тога ми смо морали немарно, без размишљала побацати около све то.

Посебно од како су почеле друштвене мреже салве љутње, критике и погрда упућене су на рачун лењости надлежних, оних сишлих с брда на градску калдрму, некултурних дошљака ко зна одакле, који не знају шта је живот у граду. Да ли су ови преостали баш тако недужни, културни и брижљиви? Зар је град немоћан, чак и да допустимо да је кривица за неред, на сишлима с брда и дошљацима, да наметне цивилизована правила живота?

"У крајњем, сви смо криви за све", Ф. М. Достојевски.

М. Стојкановић

.