Постојала је и још увек постоји у згради градске управе једна сала у којој се тадашњи председник општине, пре официјелне процедуре, саветовао о различитим питањима са различитим струковним профилима људи, између осталих и са културњацима. Позивао нас је тај председник често и лепо и разговарали смо, у сјајној атмосфери, о невероватним стварима и питањима развоја и уређења града, трговима, споменицима, рестаурацији Тешњара и садржајима у њему, утемељењу Тешњарских вечери, оснивању Модерне галерије, старим зградама у Ваљеву и њиховој рестаурацији, оснивању Завода за заштиту споменика културе, уређењу Бранковине, оснивању Истраживачке станице у Петници, новој згради за Библиотеку и Дом омладине, покретању манифестације „Песници словенских језика Десанки у част“, оснивању Џез фестивала, почетку „Дворишта“, и другим небројеним стварима којих се у овом тренутку не могу сетити.