Инжењери "Великог мајдана" пронашли су резерве бакра од 20 000 тона, а економски исплатива налазишта треба да буду од неколико стотина хиљада до милион тона. Додуше садржај бакра у руди је врло висок, износи 4 посто. Када на већим налазиштима тај проценат стигне до 2, власници су срећни.

Има годину дана како су ми познаници говорили да се у Ребељу нешто копа, мислили су злато. Ко копа, одакле су ти људи, колико их је? познаници нису знали. Ту је крајем 19. и почетком 20. века био рудник бакра са све топионицом и десетак зграда, па је све то било вредно одласка у Ребељ.

Позвали смо пре тога рудник "Велики мајдан" код Љубовије, чији су извршни директори двојица Руса, и разговарали са Мирославом Гутовићем, инг. геологије, некада запосленим у Геолошком заводу Србије. "Велики мајдан" је од Министарства рударства добио дозволу да истражује бакар на простору од Ребеља до Косјерића. Та дозвола важи још две и по године.

Господин Гутовић нам је рекао да су се нажалост повукли из Ребеља, након две године истраживања. Једноставно налазишта бакра су мала. Французима се некада исплатило дату експлоатишу бакар и са толиким налазиштем јер је експлоатација била јефтинија, а бакар скупљи.

Инг. и радници су за собом оставили чист простор: надстрешницу за машине, чесму с водом, закључану шупу за алат. Становали су код једног домаћина ту у близини.

Штета што у Ребељу неће бити отворен рудник. По подацима историчара Драгане Лазаревић Илић ту је некада радило 250 рудара и других службеника. Ребељ је данас полупусто село, поготово после оних одрона 2016. године.

Ми смо промашили скретање за рударско истраживачко окно.Нема никаквог знака. Стигавши повисоко у планину, вратили смо се и с пута сиреном аутомобила трубили пред трима кућама. Нико се није одазвао. Тек у Бебића Луци наишао сам  на Ранисава Несторовића и он се вратио са мном до окна.

И он каже да људи нема. Десетак старачких домаћинстава. Школа је затворена, а кров је нов, поправљен недавно.

Мијо Стојкановић

.